Kineska vakcina - niska efikasnost i ostale dezinformacije

*Napomena: sve reference i izvori podataka su hiperlinkovani.

Nakon što je stanovnicima naše zemlje dat izbor da se opredele koju vakcinu žele da prime protiv kovida-19, to je pokrenulo brojna pitanja i dileme, od kojih se kao najveća izdvaja kako uopšte da se opredelimo?

Razumljiv je ljudski strah od odabira “pogrešne" vakcine, jer odabir pomalo podseća na kupovinu novog mobilnog telefona. Nabrojano nekoliko modela i date specifikacije, od kojih prosečan korisnik većinu ni ne razume. Uporno, kao da promiče činjenica da NEMA POGREŠNE VAKCINE - najvažnije je da se što veći broj ljudi, posebno najugroženijih, vakciniše što pre, a mnogo je manje bitno koju od ponuđenih vakcina ćete primiti, jer su sve vakcine od ponuđenih bezbedne i efikasne. Ova dilema uopšte ne treba da zamara ljude.

Tu konfuziju pokušavaju da zloupotrebe raznorazni teoretičari zavera, šireći uporno dezinformacije i neproverene izjave, koje za cilj imaju da odvrate čoveka od toga da se vakciniše, izmišljajući neselektivne nebuloze poput smrtnih ishoda. Poslednja u nizu takvih manipulacija je širenje laži da je doktor iz KBC “Zvezdara” preminuo nakon vakcinacije i kako "to svi znaju", zbog čega je čovek morao da obaveštava svoje poznanike da je živ, a snošenje odgovornosti za ovakvo širenje laži ostaje upitno.

No, takve ćemo ostaviti po strani. S obzirom na veliki broj kineskih vakcina koji je uvezen, ovaj tekst biće posvećen odgovorima na neka od najčešćih pitanja, dilema i zabluda koje se šire o Sinopharm-ovoj vakcini, ali i razjašnjavanju nekih izraza koji se stalno koriste, a nisu deo svakodnevnog jezika, tj. imaju svoje značenje u nauci.


Preuzeto sa sajta: https://news.cgtn.com/news/2020-11-25/Sinopharm-applies-to-bring-its-COVID-19-vaccine-to-market--VIiimRueZy/index.html


1. Zašto bih se vakcinisao, kada je efikasnost kineske vakcine samo 50%? [LAŽ]

- Najpre, kineska vakcina nije jedan pojam. Reč je o dve različite vakcine, dva različita proizvođača, samo je osnovni princip isti - inaktiviran koronavirus - CoronaVac (Sinovac Bitech) BBIBP-CorV (Sinopharm). Zbunjujući podaci koji su se pojavili o niskoj efikasnosti od 50,4% se odnose isključivo na CoronaVac vakcinu, međutim, jedina dostupna kineska vakcina u Srbiji je Sinopharm, čija je efikasnost na osnovu temeljne analize III faze kliničkih ispitivanja 86%, prema ispitivanju koje je sprovelo nacionalno regulatorno telo Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata, što je visoka efikasnost.

Još jedna vrlo važna stvar je da je efikasnost 86% kada govorimo o oboljevanju tj. inficiranju koronavirusom, međutim, efikasnost vakcine je 100% protiv teškog, kao i umereno-teškog oblika bolesti!


2. Bezbednost vakcine će se tek pokazati [LAŽ]

Bezbednost svih vakcina je pokazana, nijedna vakcina ne može da se usvoji ukoliko nije bezbedna. Od početka se znalo da će vakcine biti imunogene (pokretaće imuni odgovor) i bezbedne (ali se to naravno mora i dokazati), dilema je bila samo u kojoj meri će biti efikasne, a SZO je postavila kriterijum da vakcina mora biti efikasna najmanje 50%! Neželjene reakcije su izuzetno retke i karakteristične za bilo koju vakcinu - bol na mestu uboda, a temperatura se javlja čak i ređe nego kod drugih dostupnih vakcina. Taj tačan procenat pojave neželjenih reakcija će se minimalno promeniti s povećanjem statističkog uzorka, tj. broja ljudi koji prime vakcinu. Efikasnost vakcine je takođe pokazana, a efektivnost ćemo znati za par godina precizno, jer je jedino tada moguće znati - to ne znači da ćemo znati da li je efikasna, jer već znamo da jeste, nego koliko tačno procenata efektivnost iznosi. Efikasnost, efektivnost? U čemu je razlika?


3. Na jednom sajtu sam pročitao da je efikasnost vakcine 75%, a procenjena efektivnost 81% Kako da znam ko laže? (Ove brojke nisu stvarni podaci, navedeni su samo za ilustraciju).

Niko, jer efikasnost i efektivnost vakcine nisu isto, a veoma često se mešaju i pogrešno interpretiraju.

- Efikasnost vakcine predstavlja % smanjenja incidencije (učestalosti) bolesti u vakcinisanoj u odnosu na nevakcinisanu grupu (tzv. kontrola), pokazana na osnovu studije koja mora biti dizajnirana na adekvatan način, idealno RCT (randomizovana-kontrolisana studija). Bolest se utvrđuje odgovarajućom laboratorijskom dijagnostikom, a različite populacije ljudi moraju biti jednako distribuirane (raspodeljene) i u kontrolnoj grupi i u grupi koja prima vakcinu - npr. broj mladih, starih, medicinskog osoblja i sl. Na taj način se najbolje kontroliše mogućnost da na ishod zaražavanja ne utiče verovatnoća češćeg dolaska u kontakt sa virusom.

- Efektivnost vakcine je sposobnost vakcine da prevenira (spreči) neželjene ishode u realnim okolnostima. Ta vrednost se ne predviđa, a moguće je dobiti precizan podatak tek na osnovu godina sakupljanja podataka, tj. nakon IV faze. Na osnovu efikasnosti se predviđa efektivnost, ali se zbog brojnih faktora ne može očekivati da bude isti (npr. u slučaju ove vakcine sve osobe koje se zaraze nakon prve doze vakcine jer još uvek nisu razvile imunitet doprineće smanjenju efektivnosti).

Kako je nastao problem sa SinoVac-ovom vakcinom (onom što nije dostupna kod nas)? Objašnjenje kompanije je da je u istraživanju koje je sprovedeno u Brazilu efikasnost znatno niža, jer su veliki broj učesnika činili medicinski radnici, koji su izloženi visokoj koncentraciji virusa, obično i najinfektivnijim sojevima.


4. Koja su neželjena dejstva Sinopharm vakcine? Imam li razloga za strah?

- Jedino pitanje koje je za naučnike misterija i koje će vreme pokazati jeste koliko imunitet traje. Međutim, još jednom da naglasimo, nijedna vakcina nije upitne bezbednosti. Kao i svaka druga vakcina odobrena i ova vakcina je bezbedna, što znači da će samo u jako malom broju slučajeva doći do ispoljavanja neželjenih dejstava i to uglavnom bol na mestu uboda, prolazno povećanje temperature, crvenilo. 


5. Mogu li nakon vakcinisanja da dobijem "koronu"? 

-  Ovo važi za sve vakcine. Važno je imati na umu da ne štiti vakcina od oboljevanja u budućnosti već antitela i T-ćelije koje će se razviti kao posledica vakcinacije. Ono što je bitno, jeste da je za imuni odgovor potrebno vreme, te da se osoba smatra zaštićenom samo posle kompletne imunizacije, odnosno primljenih svih doza. Svako izlaganje virusu pre toga je opasno. Nakon što osoba razvije imunitet, ne može da počne da se ponaša kao da je imuna u potpunosti dok koncentracija virusa ne opadne značajno na svim mestima čestog kretanja (tj. dok se ne proglasi završetak i pandemije i epidemije), jer uvek postoji verovatnoća da je baš ona u onih 14%.


6. Ako imunitet traje šest meseci vredi li da se vakcinišem?

- Naravno. Vakcinacija znači prekid pandemije, pa potom i epidemijskog lanca širenja virusa. Studije koje se sprovode pratiće kada je potrebna revakcinacija, odnosno period na koji je potrebno “obnoviti imunitet”. 


7. Radije ću preležati koronu, ako mi je dostupna samo kineska vakcina

- Ovo je potpuno pogrešan i opasan način razmišljanja. Bajka o "običnom gripu" odavno je bajka. U velikoj, nedavno objavljenoj studiji na 47 780 ispitanika pokazano je da su dugoročne posledice kovida-19 strašne, daleko gore nego što smo se svi nadali. Sekundarna oštećenja srca, bubrega, jetre, bez jasne logike i česti smrtni ishodi (za teoretičare zavere, nijedan od tih ishoda ne vodi se kao smrtan ishod od kovida-19 - pogledati referencu). Mnogim pacijentima, nakon izlaska iz bolnice, vrlo brzo je bila potrebna bolnička nega ili pomoć lekara ponovo, zbog sekundarnog oštećenja različitih organa (studija je linkovana). 

Preležavanjem virusa izlažete sebe takvom riziku. Verovatnoća teškog neželjenog efekta (anafilakse), (koja je u 75% slučajeva uspešno tretirana tokom 15 minuta od primene vakcine) na vakcinu je 5000 puta manja nego da umrete od posledica kovida u Srbiji. Teža reakcija na vakcinu (anafilaksa) desila se kod 0,00001% ljudi nakon primene prve doze Pfizer-ove vakcine (te podatke navodim, jer su nam trenutno dostupni), dok je smrtnost od kovida 3% u svetu, a 1% kod nas (3810 ljudi je preminulo od 377 445 prijavljenih slučajeva). 

Ostalo je da studije utvrde koliko puta jači imunski odgovor se razvije vakcinacijom nego preležavanjem najteže forme bolesti (koja stvara veću količinu antitela u odnosu na blažu formu, ali ostavlja i najteže posledice na dugoročno zdravlje). Zašto je ovo nemoguće znati odmah? Zato što je potreban što veći statistički uzorak, odnosno što veći broj ljudi treba da da primi vakcinu i da prođe vreme da se imunitet razvije. Nauka barata činjenicama, a ne nagađanjima, zato je potrebno da prođe vreme da se ti potrebni podaci prikupe. Izrael je vakcinisao najveći broj ljudi do sada i, osim što im se ništa nažao nije dogodilo, stekli su uslove da ispitaju ovako nešto. Prema rezultatima jedne studije do 6-20x je jači imuni odgovor osoba koje su primile vakcinu u odnosu na one koje se nisu vakcinisale, a preležale su neki od oblika kovida-19.


8. Poslednje pitanje - koju bih ja vakcinu primila?

Ukoliko bih zaista mogla da biram, to bi bio Pfizer, zbog najveće efikasnosti. Koju nameravam da primim? Pfizer ili kinesku (Sinopharm)? Svejedno. Bitno mi je da se vakcinišem što pre, zato sam označila obe vakcine.


Autor teksta: Sanja Vujčić, magistar farmacije - medicinski biohemičar

Comments

  1. Kada osoba ovakvog kalibra " magistar farmacije - medicinski biohemičar" piše jedan ovakav tekst valjda bi trebala biti svesna da mora navesti i izvore svojih podataka a ne da ih izvlači iz guzice.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Poštovani Igore, ignorisaću Vašu nekulturu da biste saznali nešto novo. Svaki podatak je pokriven referencom, koja je hiperlinkovana. Javite da li ste uspeli da se snađete, mislim da nije teško.

      Delete
    2. Igor je tehnički, a izgleda i funkcionalno, potpuno nepismen

      Delete
    3. Oprostite Igoru, ne zna covek da se snadje sa novom tehnologijom. A za sujetu mu nema leka

      Delete
    4. Igore, kroz tekst koji je prevashodno crne boje sporadično se javljaju delovi teksta plave boje. To su linkovi ili veze ka drugim internet stranicama. Ukoliko kliknete na neki od njih, otvara se druga internet stranica, odnosno izvor. Dakle, izvori su tu, možda su vam promakli.

      Sanja, možda bi bilo zgodno da sve ove izvore koji su linkovani navedete i kao listu izvora na kraju članka. Ljudi su navikli na taj format, pa im možda promaknu izvori u linkovima. Moramo imati razumevanja i za nepoznavanje tehnike, jer neznanje nije sramota. Rečnik koji je upotrebljen, s druge strane, jeste sramota, i to osuđujem.

      Pozdrav,
      Nemanja (onaj što je predložio da potpišete članke :))

      Delete
  2. Hvala Sanja na preciznom i jednostavnom objašnjenju.

    ReplyDelete
  3. Драга Сања,
    Хвала много на објашњењима и детаљним информацијама.
    Да ли би, молим те, могла да напишеш нешто о томе које је све фазе испитивања прошла Синофармова вакцина која се може добити код нас и какви су резултати тих испитивања. Такође, било би добро ако можеш да и за ово објашњење поставиш линкове као што си урадила и за остале. Најбоље би било ако за изворе података имамо радове из научних часописа са независном рецензијом и међународним уређивачким одбором (попут Lancet, Nature, Science . . .) или пак из званичних база података као што је на пример Светска здравствена организација. Искрено нисам баш склон да узмем здраво за готово оно што се наводи у дневним новинама па чак са резервом бих узео и званична документа произвођача док год у њима нема референце на неко независно тело.
    Oво је оно што има на Википедији о статусу вакцина на данашњи дан https://en.wikipedia.org/wiki/COVID-19_vaccine, лепо су то средили, прегледно, али знамо да википедија и није баш неки званичан и проверен извор (мада у мом искуству, а бавим се физиком, је прилично веродостојан у великом броју случајева). Мада, ту су наведене све референце, па може да чита свако ко жели, само је питање ажурности, да нема неких новијх са другачијим подацима.
    Не знам зашто СЗО не објављује овако нешто, лепо, прегледно и редовно ажурирано. Или пак ја нисам умео да нађем.
    А, што се тиче непристојних коментара, не обазири се на њих и настави да им одговараш као што си одговорила, пристојно и културно.
    Хвала још једном
    Поздрав
    Александар

    ReplyDelete
    Replies
    1. Takve podatke nije na meni da analiziram detaljnije, postoje stručnjaci koji se time bave. 2. faza je opisana u Lancetu, to ima među datim linkovima. Najavili su uskoro objavljivanje 3. faze.
      Pozdrav

      Delete
  4. Zbog vega se preporucuje da ne kazen insistira na vakcini kod ljudi sa prelezanim kovidom kada nisu uradjene neke posebne studije a I ako jesu nemaju naucnoj potporu jer za to treba vreme!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da bi se “boostovao” odnosno pojačao imuni odgovor. Nije sporno da će imunski odgovor biti jači samo će se ispitati koliko, osnova primene svake vakcine je da će biti jači svakako.

      Delete
  5. Tekst je korektan ali se njemu navodi netačan podatak, citiram: "Sinopharm, čija je efikasnost na osnovu temeljne analize III faze kliničkih ispitivanja 86%, prema ispitivanju koje je sprovelo nacionalno regulatorno telo Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata, što je visoka efikasnost." Naime nije tacno da su nacionalna regulatorna tela Bahreina i UAE sproveli bilo kakvo ispitvanje već su samo konstatovali da je Sinforam nakon treće faze istraživanja u internom dokumentu objavio da je ona 86%. Klikom na ponudjene linkove koje daje autorka ovog teksta to se nedvosmiselno moze zakljuciti. Na kraju krajeve da su sprovedene dve nezavisne studije tesko da bi bas u procenat dobile isti nivo efikasnosti vakcine. Dakle, osim tvrdnje proizvođača vakcine o efikasnosti njihove vakcine mi nismo videli rezultate treće faze studije, niti je bilo koje nezavisno telo sprovelo istraživanje njene efikasnosti, kako bi se nakon čitanja ovog teksta, pogrešno dalo zaključiti.

    ReplyDelete
    Replies
    1. I probala sam da naglasim da pokazana efikasnost zavisi od studije, ali da je svakako bezbednost potvrđena. Ne sprovodi analizu, već interpretira podatke. Podaci bi trebalo da budu uskoro dostupni, kao kod Pfizera.

      Delete
    2. Treća faza za Sinopharm je rađena nezavisno u Kini i Emiratima i rezultat se razlikuje za 7%. U svakom slučaju, i dalje je dovoljno dobra.

      https://www.bbc.com/news/amp/world-asia-china-55212787

      Delete
  6. @igor prijatelju, bukvalno je ceo tekst pun hiperlinkova, jel realno da tako nesto napises?

    ReplyDelete
  7. Kako mozete biti 100% sigurni da nece biti nezeljenih dejstava kasnije, kod mnogo lekova i stvari se nuspojave pojave tek nakon vise godina, a ne par meseci koliko je vakcina testirana.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nema naučnih činjenica koje bi tako nešto potvrdile. Sva neželjene dejstva vakcine vezana su za taj dan ili par dana nakon primene. Lekovi deluju potpuno drugim mehanizmom i uzimaju se hronično kada ispolje n.efekat posle godina primena. Ova vakcina tj. tip je klasična vakcina, ne postoji razlog na osnovu kog bi se pretpostavilo zašto bi bilo drugačije

      Delete
  8. Dobro, jednako su dobre. Ali postavlja se i pitanje prihvatanja dokaza o vakcinaciji u zemljama EU. Da li je to realno pitanje? Da li moramo da vodimo racuna o tome koju cemo vakcinu primiti radi buduceg putovanja u ove zemlje?

    ReplyDelete
  9. Nigde još uvek nisam naišao na podatak vezan za primanje više tipova vakcina.
    Konkretno pitanje:
    Ako bih sada primio Sinopharm vakcinu (vakcina/revakcina) i nakon par meseci mi se ukaže prilika da putujem u neku zemlju koja ne priznaje tu vakcinu, da li bi bilo moguće da se tada vakcinišem sa vakcinom koju ta zemlja priznaje (npr. Pfizer ili Moderna)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Na to je jako teško dati odgovor u ovom trenutku. Prvo, ne postoji zvanična informacija da zaista neće biti priznavane vakcine (to su samo nagađanja vezana za politiku u koju ne bih da ulazim), a drugo, tako nešto će se sigurno ispitivati kako bi se dao definitivni odgovor. Pretpostavke stručnjaka u koje ja imam poverenje, na osnovu teorijskog znanja, jesu da tako nešto ne bi trebalo da bude problem s tačke gledišta stvaranja imuniteta.

      Delete
  10. Hvala na odgovoru

    ReplyDelete
  11. Koliko dugo osoba koja je prelezala kovid bez komplikacija treba da ceka dok se ne vakcinise? Na netu nisam naisao na odgovore. Da li zavisi od toga broj antitela koja mozda imamo a mozda i ne?

    ReplyDelete
  12. Sta se desava sa Sputnjikom, zasto je niste spomenuli?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Samo zato što je predmet bila kineska. Dobra je i ruska.

      Delete
  13. Da li osoba sa MSom sme da primi vakcinu?

    ReplyDelete
  14. Пар нејасноћа:
    "Bezbednost svih vakcina je pokazana, .." На основу којих података (резултата којих истраживања) је изведена ова тврдња? Зашто даље у тексту стоји "i bezbedne (ali se to naravno mora i dokazati)", ако је показано? Да ли се слажете, да у овом контексту "показано" не значи исто што и "доказано"? Разлика је знатна у случају да Вам нешто покажем, а да Вам то из неког разлога не докажем. Нпр. ако Вам покажем Порше на улици за којег тврдим да је мој, а ни на који начин то не докажем, да ли бисте отишли у увјерењу да сам ја стварно власник, или би постојала одређена доза сумње?
    "Taj tačan procenat pojave neželjenih reakcija će se minimalno promeniti", на основу ког научног метода се заснива претпоставка да ће промјена бити минимална?
    Како тумачите Ваш одговор "Nema naučnih činjenica koje bi tako nešto potvrdile." на питање "Kako mozete biti 100% sigurni da nece biti nezeljenih dejstava kasnijе.."? Непостојање доказа који потврђују неку хипотезу не указује аутоматски на њену тачност. Овакав приступ се користи у случају недоказане кривице у правосуђу, али не и у науци, или? Уколико немамо доказ да овај текст није тенденциозан, можемо ли претпоставити да јесте?"

    Хвала унапријед на одговорима.

    ReplyDelete
    Replies
    1. - Zato što je to uvek tako kad se proizvodi nov lek, najpre se ispituje bezbednost na eksperimentalnim životinjama pa na ljudima, jer etička i farmaceutska pravila tako nalažu. I da ste najsigurniji da će biti bezbedan lek jer dosadašnji jesu (pokazano ili dokazano kako god vam draže) koji deluju na slični ili isti način, eksperimentalno to morate (pokazati ili dokazati) i za nov. Pokazano i dokazano je isto u ovom slučaju, malo ste otišli u filozofiranje, reči imaju različito značenje u različitim kontekstima, ovde je to očigleno, ako i dalje nije potražite moguća značenja reči pokazati.
      - U istraživanju te vakcine iz faze u fazu. Najbolje bi bilo da pročitate malo više o fazama razvoja vakcine, iz relevantnog izvora, da biste imali malo širi pogled.
      - Svu tu dokumentaciju i podatke detaljno analizira naša ALIMS, kao i druge agencije. Ne očekujete valjda da neko da te podatke meni ili Vama da ih analiziramo?
      - Na osnovu statističkih zakona verovatnoće, zaključivanje o populaciji, na osnovu odabranog uzorka (prema kojima se bira reprezentativni uzorak za RCT studiju).
      - Na osnovu svega što se do sada zna iz imunologije, virusologije, molekularne biologije itd. Ne postoji naravno apsolutna garancija, zato se i ne daje kao takva, ali postoji nešto što se zove pretpostavka na osnovu do sada poznatih mehanizama i činjenica. To nije 100 posto jer ništa nije 100% ali je 99%

      Delete
  15. Da li nakon primanja obe doze vakcine, bilo koje, možemo da utvrdimo da li smo razvili imunitet tj. dovoljan broj anti tela? I ako može, da li na taj način možemo da znamo da je u našem slučaju vakcina bila uspešna ili ne (ulazimo u tih 14%).

    ReplyDelete
    Replies
    1. Određivanjem IgG antitela na koronavirus posle kompletne imunizacije (14 dana od druge primljenje doze). Visok titar je zaštita.

      Delete
    2. Koliki otprilike titar IgG pretstavlja neku dužu zaštitu?

      Delete
    3. Ne postoji univerzalni odgovor. Zavisi od biohemijskog principa koji koristi test kojim se određuje, analizatora itd. Ali to će Vam napisati lab u kom radite pored rezultata.

      Delete
  16. Da li vakcinu smeju da prime dojilje?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Verovatno da mogu, ali nisu izneli te podatke koliko je meni poznato (jer se nijedno primarno ispitivanje ne radi na trudnicama i dojiljama). Najbolje je da se konsultujete s lekarom.

      Delete
  17. I mene isto interesuje mogućnost vakcinisanja dojilja?

    ReplyDelete
  18. Ja sam sa 6 god imao alerg reakciju na Penicil, smijem li da primim bilo koju vakcinu? Hvala

    ReplyDelete
  19. Odlicno napisan tekst, sve pohvale.

    Jedno pitanje samo ukoliko mozete da pomognete. Prijavljen sam za rusku i kinesku vakcinu i uredno cekam poziv. U medjuvremenu sam imao blazu infekciju na kozi i koristio sam kremu Triderm nekih nedelju dana, nakon cega se crvenilo na kozi povuklo i infekcija je prestala.

    Ima vec jedno 8 dana kako ne koristim vise Triderm ali da li je mozda cinjenica da sam koristio kremu sa kortikosteroidima kontraindikacija za vakcinaciju? I sta da radim ako poziv stigne ovih dana za Sputnik ili Sinopharm? Dakle, otprilike je 8 dana vec proslo od kako sam prestao sa upotrebom kreme.

    Hvala unapred!

    ReplyDelete

Post a Comment

Popular posts from this blog

10 najčešćih laži i pitanja o mRNA vakcinama - šta je istina?